Koliko je realno da građanski zborovi uspeju?

Mislim da je ideja dobra u svom par ekselans modelu, ali mislim da to nije realno da se dogodi iz višestrukih razloga. Smatram da je ideja dobra iz razloga što bi se struja pumpanja decentralizovala iz Beograda i proširila na manja mesta. Problemi koje sam uvideo na zborovima su: 1. Stranački aktivne osobe koje su odmah pokušale da utiču (iako su ravnopravni građani) 2. Loša koordinacija mase, pa se pojedine tačke dnevnog reda nisu poštovale, već je pričao ko je šta hteo 3. Neodređen broj zahteva, već lista želja sa pojedinim zahtevima sa eksplicitnim stranačkim imenima 4. Nemogućnost održavanja zbora duže vreme, čime se ograničava dublja diskusija 5. Zbog same prirode zbora, a to je da svako može prisustvovati, teško je koordinisati ubačene elemente 6. Teško je organizovati planove akcija, jer je teško organizovati radne grupe, a i da se organizuju, po kom principu bi se birali ljudi u istima, pošto se međusobno ne poznaju. Mislim da će postojati problem transparentnosti i centralizacije 7. Mesta na kojima se održavaju su javna, stoga bi se videla brojnost građana koja odlučuje, a to će neminovno biti trend opadanja

Kakvo je vaše mišljenje? Ovo su neke stvari koje sam za sada uvideo i ne znam kakva je situacija u drugim gradovima (mada sam čuo za politizaciju). Svakako, veliki je korak decentralizovati proteste iz Beograda i produžiti listu zahteva na ovaj način. Samo ne znam koliko je to realno iz navedenih razloga.